перемирие
Uiterlijk
- IPA: [pʲɪrʲɪˈmʲirʲɪjə], мн. ч. [pʲɪrʲɪˈmʲirʲɪjə]
- пе-ре-ми́-ри·е
| enkelvoud | meervoud | |
|---|---|---|
| nominatief | переми́рие | переми́рия |
| genitief | переми́рия | переми́рий |
| datief | переми́рию | переми́риям |
| accusatief | переми́рие | переми́рия |
| instrumentalis | переми́рием | переми́риями |
| locatief | переми́рии | переми́риях |
перемирие o
- bestand, wapenstilstand
- «Они вынуждены заключить перемирие.»
- Zij zagen zich genoodzaakt een bestand te sluiten.
- «Они вынуждены заключить перемирие.»